Sveta Faustina se borila s uvredama i pakostima od svojih…

Sa sestrom Faustinom bila sam zajedno u Varšavi u Zytnoj. Poglavarica je bila majka Rafaela.

Sestra Alojza – („teta”) koja je obavljala službu ekonoma – jednostavno nije podnosila sestru Faustinu. Ni sestra Andrzeja, ni sestra Jacenta nisu je previše voljele i često su imale prigovor majci Poglavarici na nju. Jednom je Majka ušla i rekla: „Kako to može biti, sestro, da sve loše radite?” Sestra Faustina tiho je rekla: „Ne osjećam se krivom.” Kada je trebala ispeći pile, sestra Alojza je govorila: „Sigurno će ispeći pile zajedno s iznutricama.” Sestra Alojza joj je pakostila i nije ju voljela.

Jednom, nakon raznih teškoća, rekla mi je da će na trenutak izaći iz kuhinje. Pošla je u kapelicu. Kriomice sam pošla za njom. Klečala je raširenih ruku, molila i glasno plakala.

Postulantice nisu baš najbolje izlazile na kraj s kuhanjem. Sestra Faustina im je, koliko joj je to vrijeme dopuštalo, pomagala i dodavala začine. Kada bi sestra Alojza kušala jelo iz lonca, hvalila je postulantice, a sestra Faustina nikada nije odala da im je ona pomogla u pripremi. Jednom je iz grada došla sestra Filomena u prljavim kaljačama i nešto se srdila na sestru Faustinu. Zbog uzbuđenosti nije možda ni primijetila da ih je skinula. Sestra Faustina se sagnula, uzela kaljače, jednu dala meni, a drugu sama oprala nad odvodom. Pitala sam je nakon toga zašto je to učinila za tako nepodnošljivu sestru. Odgovorila je: „Iz ljubavi prema Isusu.”

Bila sam u Walendowu kada je onamo došla i sestra Faustina, u vrijeme dok je majka Serafina bila poglavarica. Sestra Zamjenica dočekala ju je riječima: „Što nam to majka Generalica šalje? Što ćemo s njom? Majka Poglavarica je odgovorila: „Sestra nije ni za što. Ribat će podove. (Sestra Faustina) odgovorila je mirno: „Molim vas, Majko, imam bolesna pluća i nemam snage za to.” Ipak je ribala podove. I ponovno je došla sestra Pomoćnica i rekla: „Što je to, sestro, ribate podove u habitu, a ne u kuti?” — „Stupila sam (u red, bilj. prev.) radi habita, a ne radi kute.”

Mnogo mi je govorila o darovima koje Gospodin Isus dijeli i čeka da se po njih dođe. Vodila me u kapelicu i klečala zagledana u svetohranište. Kada sam se jednom na smrt prepala jer nije odmah reagirala na moj poziv, rekla mi je: „Nemojte se toliko brinuti zbog toga, jer sve su to samo sitnice koje nestaju u Božjoj dobroti.”

Bile smo zajedno u Derdyma. Ondje je sa mnom dugo razgovarala. Jednom mi je rekla da sam nerazvijena. Upitala sam: „Zar tjelesno?” – „O ne, tjelesno i odveć, već — duhovno.”

I u Varšavi smo bile zajedno. Jednom me povela sa sobom u crkvu. Žurilo joj se i, umjesto u katoličku, ušla je u pravoslavnu crkvu. Uronila je u molitvu i ne znajući gdje je. Često mi je govorila da se sestre tako malo utječu Gospodinu Isusu, da ih on čeka i da nema komu darovati svoje milosti jer da su sestre tako hladne.

sestra M. Samuela Wasilewska

www.medjugorje-news.com/bitno.net